Манастир Градац се налази у истоименом селу на обронцима планине Голије. Удаљен је око 12 километара од Брвеника и Ибарске магистрале и 22 километра од Рашке. На простору манастира Градац, према најновијим археолошким истраживањима, постоји више слојева културног и цивилизацијског наслеђа који досежу у далеку прошлост. У VI веку овде је постојало византијско утврђење у чијем се подножју налазила ранохришћанска црква.

Манастир Градац је задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог. Нема писаних података о времену градње цркве, али се са доста поузданости верује да је завршена до 1276. године. Основан је као велики мушки манастир. Ктиторка га је богато опремила и о њему се посебно старала. Био је заштићен масивним зидом и имао је два улаза. У манастирском комплексу налазиле су се грађевине: велика Богородична црква и мањи храм Св. Николе Чудотворца Мирликијског на стени, изнад улаза у манастир. Од прве трпезарије , конака и зидина које су опасивале манастирски комплекс сачувани су темељи. У великој цркви посвећеној Богородици (Благовести) било је положено тело краљице Јелене по њеном упокојењу 1314. године. Крајем XVI века манастир је кратко обновљен, међутим, само неколико година касније, око 1600. године, за време аустријско-турског рата је oпустео. Том приликом монаси су сакрили мошти свете краљице на место које до данас није познато.

Тек средином XX века манастир је потпуно обновљен. У основи то је једнобродна грађевина са нартексом на западу, бочним капелама уз њега, уским западним травејом, квадратним централним простором над којим се уздиже осмострана купола, затим на југу и северу са по једном правоугаоном певницом, а на истоку са троделним олтарским простором. Две бочне капеле које су призидане уз припрату посвећене су, северна Светом архиђакону Стефану, а јужна Светом Стефану Немањи. Црква има многа архитектонска решења блиска раноготичким грађевинама Запада. Унутрашњи простор Богородичине цркве у Градцу је један од најлепших у српској средњевековној архитектури. Добро осветљење постигнуто је прозорима на бочним зидовима и прозорима на куполи. У простору наоса најбоље су очуване фреске у централном делу, где су нешто боље видљиве сцене из циклуса Великих празника и појединачне фигуре. Ктиторска композиција и сцене са историјском садржином толико су страдале да се тешко могу идентификовати. Уз један од камених, масивних зидова средњевековног конака, подигнут је нови конак, који је освећен крајем 1990. године када је и обновљен монашки живот. Градац је данас женски манастир и један од најактивнијих српских средњевековних културно-историјских споменика.

Мали храм Светог Николе, смештен на југоисточној периферији манастирске порте, необично је занимљива грађевина. Сасвим једноставне архитектуре, са основом правоугаоног облика, без куполе и са правоугаоном олтарском апсидом, припада типу католичке проповедничке цркве. Сматра се да је црква саграђена пре настанка главне манастирске цркве да би се у њој служило док су трајали радови.