Копаоник је добио име по копању руда. На овој планини копана је руда пре доласка Римљана на ове просторе. Вулканска активност и врели минерални растопи узроковали су промене на стенама услед високих температура и снажних притисака. Тако је настала ,,Копаоничка рудна област“ са великим бројем рудника од најстаријих времена. Експлоатација руде била је углавном усмерена на копање руде олова и цинка. Од доласка Саса у 13. веку па до средине 15. века, настаје процват рударства и сребро је у том периоду било главни производ копаоничких рудника. Злато је добијано из различитих руда и на разне начине.

По богатству олова и цинка Копаоник је међу првима у Европи, а налазишта ових метала налазе се на више од сто локалитета на планини. Поред метала гвожђа, олова, цинка, антимона, молибдена и живе, на Копаонику има и ретких минерала: воластонита, флуорита, азбеста и других.