Мусићи су српска властелинска породица из друге половине 14. века. Воде порекло од челника Мусе, који је био ожењен Драганом, сестром кнеза Лазара. У браку су рођена 3 сина: Стефан, Лазар и Јован. Они су управљали северним делом Косова око Ибра, са седиштем у Звечану, који је челнику Муси дао на управу цар Урош. Своје седиште су 1363. године преместили у Брвеник на Ибру, пошто су заменили утврђења градова са кнезом Војиславом Војиновићем. Њихова област обухватала је масив Копаоника, са његовим рудницима, између средњег тока река Ибар и Лаб. Ова браћа су значајна за српску историју, јер су подржавали политику кнеза Лазара и као његови савезници учествовали у рату против великог жупана Николе Алтомановића. Мусићи су уживали посебан положај међу властелом кнеза Лазара. Стефан и Лазар Мусић се спомињу на натписима под титулом господин. За разлику од зета Вука Бранковића, који је својој властели дозвољавао да кују сопствени новац, Лазар је био неупоредиво строжији по том питању, па се тако дозвола Стефану Мусићу да кује новац могла сматрати изванредном привилегијом. Рудно богатство Брвеника било је довољно да Стефан Мусић развије сопствену ковницу а затим утврди трговачке везе са Дубровником. Обојица су учествовала и погинула у Косовском боју 1389. године. Погибију браће Стефана и Лазара преживео је њихов млађи брат митрополит Јован о чијем се датуму смрти ништа не зна.

Браћа Мусићи су недалеко од Брвеника на Ибру подигли манастир Нову Павлицу по угледу на манастир Стару Павлицу. Нова Павлица је била женски манастир и у њој су сахрањени Стефан и Лазар Мусић и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија. Када је тело кнеза Лазара, после Косовске битке, 1392. године преношено у његов маузолеј Раваницу, преноћило је у Павлици. Приликом археолошких ископавања у Новој Павлици су откривени и гробови браће Мусића, оријентисани према њиховом ктиторском портрету.