Средњевековни град на ушћу реке Брвенице у Ибар налази се 5 километара јужно од Баљевца, 8 км северно од Рашке, саграђен на купастом брду на 599 м надморске висине. Брвеник је био типичан жупски град истоимене жупе, која се у изворима први пут помиње 1280. године. Челник Муса, зет кнеза Лазара, узео је 1363. године овај град од хумског кнеза Војислава у замену за град Звечан. Затим су га наследили Мусини синови Стефан и Лазар, који су у близини подигли своју задужбину цркву Св. Ваведења, данашњу Нову Павлицу. Основа града, неправилног облика, прилагођена је терену. Незнатни остаци утврђења ипак омогућавају увид у унутрашњу структуру града, који је био опасан бедемом и од којег је сачуван део са кружном кулом осматрачницом. Од утврђења је остало камење, а некадашња кула пружала се јужно од цитаделе, ка ушћу реке Брвенице у Ибар, до нешто нижег врха (500 метара надморске висине) на коме се налазила истурена кула полукружног облика. До ње води стари пут ка утврђењу, а на источној страни овог утврђења лагум је повезивао стари град Брвеник са Ибром. Под градом Брвеником налазе се рушевине средњевековне цркве Св. Николе. О постанку цркве нема никаквих података. Средњевековни град Брвеник заједно са црквом стављен је под заштиту државе као споменик културе.