Манастир Нова Павлица у селу Павлици, 2 км југоисточно од Брвеника и 8 километара северно од Рашке задужбина је угледне властеле браће Мусић, синова челника Мусе, и њихове мајке Драгане, сестре кнеза Лазара. Саграђена је између 1383. и 1386. године, а фрескама је украшена 1387. године. Црква је посвећена Ваведењу Свете Богородице и у њој су сахрањени Стефан и Лазар Мусић, и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија. Приликом преношења тела кнеза Лазара у његов маузолеј Раваницу, после Косовске битке, 1392. године преноћило се у Павлици.

Црква је грађевина у облику триконоса с уписаним крстом и три апсиде на крајевима његових кракова, са осмоугаоним кубетом. Над централним делом уздиже се висока и витка купола ослоњена на кубично постоље. По основној просторној замисли, црква припада моравској школи, али се разликује од осталих грађевина тиме што нема разуђене и декоративно обрађене фасаде. Цела грађевина је озидана каменом, споља омалтерисана. Прозори и врата су уоквирени мермером, невешто обрађеним, који указује на утицаје блиских рашких споменика.

Према најновијим резултатима истраживања, црква је 1464. године обновљена о чему сведоче откривени натпис у припрати и делови фресака. Крајем XIX века са западне стране је дозидан масивни звоник. Најбоље очуване фреске су на јужном зиду, а ктиторска композиција на западном зиду јединствена је јер нема владара као посредника између ктитора (браће Мусића) и светитеља (апостола Павла). Сцене Великих празника и Страдања Христових нижу се одозго надоле. Изразитом ликовном вредношћу одликују се представе стојећих фигура, чије су главе сликане по угледу на иконописне творевине. Сликарство овог споменика, својим особеностима, само се неким појединостима може везати за одређене фреско-целине српског средњевековног уметничког наслеђа. Сада је Нова Павлица женски манастир.