- ПочетнаPočetna
- Упознајте РашкуUpoznajte Rašku
- ДестинацијеDestinacije
- Шта видетиŠta videti
- Шта радитиŠta raditi
- Где одсестиGde odsesti
- МанифестацијеManifestacije
- ИнфоInfo
- ВестиVesti
- KонтактKontakt
Свети Сава, по рођењу Растко Немањић, рођен је око 1175. године у дежевачком крају на планини Голији. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ, брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.
За разлику од оца који је био посвећен стварању и јачању државе, Растка су занимале легенде о старим хришћанским свецима, читао је Свето писмо и размишљао о вери. И поред тога што је од оца добио Захумље на управу, пун верског заноса, једног дана је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона и постао Свети Сава, највећи српски светац. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. Након преношења мошти свога оца у манастир Студеницу, почиње његов рад на просвећењу народа и развоју српске цркве, а Студеница постаје центар, како црквеног, тако и просветног живота читаве земље.
Свети Сава је у српској историји остао посебно запамћен по томе што је издејствовао аутокефалност српске цркве, а васељенски патријарх који му је и дао дозволу 1219. године је управо њега прогласио првим српским архиепископом. Остао је архиепископ све до 1233. године. Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208. у манастиру Студеници над очевим телом, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана. Поред манастира Хиландар изградио је још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори.
На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. године смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешева пренео нећак, краљ Владислав у мају 1237. године, све док нису 1594. године, од стране Синан Паше однете у Београд и тамо на Врачару спаљене.
Савин књижевни рад је веома обиман, и намењен је поглавито организацији манастира. Најзначајнија његова дела су: Законоправило, Хиландарски типик, Студенички типик и Житије светог Симеона. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.