Архиепископ Данило је био племићки син, у манастир је отишао насупрот вољи родитеља. Претпоставља се да је као врло млад у неком манастиру почео да се припрема за монашки позив. Био је не само црквено лице и архиепископ, него и политичар, саветник владара, ратник, градитељ, ктитор, писац и просветитељ. Оставио је неизбрисив траг у нашој прошлости. Његово световно име пре монашења није забележено. Родио се око 1270. године.

Био је у дворској служби код краља Милутина. Игуман Никола га је замонашио у манастиру Кончул код Рашке и дао ново име Данило. На сабору одржаном у Србији изабран је за игумана манастира Хиландар. Половином 1311. године изабран је за епископа бањског и долази у Србију где као епископ надгледа завршетак радова на манастиру Бањска, задужбини краља Милутина, а пет година касније постављен је за епископа хумског са седиштем у Бијелом Пољу, у Саборној цркви светих апостола.

После смрти архиепископа Никодима, Данило је 14. септембра 1324. године изабран за једанаестог архиепископа српског. Столовао је у Магличу. За време његове управе Српском црквом подизане су нове и обновљење опустеле цркве. Уз многе мале грађевине, подстакао је и обнову манастира Жича, доградњу Пећке патријаршије као и подизање ктиторског храма краља Стефана Уроша III Дечанског.

 

У династичким сукобима наступао је као помиритељ, измирио је краља Драгутина и краља Милутина, затим Милутина и Стефана Дечанског. Започео је писање великог „Житија краљева и архиепископа српских“ (завршили су његови ученици), које је требало да увелича краљевску власт и да истакне јединство државе и цркве и у којем је као савременик и историчар представио њихове биографије и житија. Писао је и поезију. Преминуо је ноћу између 19. и 20. децембра 1337. године. Сахрањен је у Пећи, у Богородичној цркви, својој задужбини.

Српска православна црква архиепископа Данила прогласила је за светитеља, па се тај дан слави 20. децембра по црквеном, то јест 2. јануара по грегоријанском календару. Одбор Српске академије наука и уметности га је крајем 20. века уврстио у 100 најзнаменитијих Срба.