Зачеци туризма датирају из далеке прошлости и углавном су били усмерени на коришћење термалних вода којих има доста на подручју Копаоника. Вода Јошаничке Бање се користи још од XIII - XIV века.

 

На планини Копаоник од давнина су се одржавали сеоски сабори и црквене светковине, које се могу окарактерисати као првим почецима туризма. Сабори су се одржавали на Метођу, Раскрсници (испод Кукавице), Црквинама (испод Небеских столица) на Мрамору и другим местима. Тридесетих година XX века на Копаонику је почео да се развија туризам (у смислу привредне делатности), посебно када је пуштена у саобраћај железничка пруга Краљево - Рашка (1931. године) долином Ибра. Тада су почеле да долазе организоване групе туриста (планинара, смучара и осталих).

После изградње планинарског дома 1935 године, забележени су први званични подаци о туристима на Копанику. Туристи- гости, њих 100, су примљени у јануару 1936. године.

 

Изградњом асфалтног пута од Јошаничке Бање преко Копаоника до Брзећа и даље до Крушевца (1975- 1985. године), створени су основни услови за развој туристичке делатности на Копаонику. До 1964. године није било планског рада на развоју туризма, па је 1968. године основана заједница за унапређење и развој Копаоника. 1980. године основана је радна организација ,,Копаоник – Генекс“, након чега је почела планска изградња туристичког центра Суво Рудиште на Копаонику који је завршен 1986. године.

Даљи развој туризма на Копаонику предвиђен је у плановима Н.П Копаоник, и плановима туризма општина Брус и Рашка којима се предвиђа: развој сеоског туризма, активирање нових туристичких локалитета, упознавање са културно-историјским наслеђем у окружењу, даљи развој екотуризма и друге активности.