Једна од знаменитости која краси град Рашку јесте камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године највећи део Рашчана је напустило град. Евакуишући се из Рашке заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање тек 1925. године.
Обелиск на Копаонику је четворострана пирамида висока око 15 метара, која при дну има ,,врата“ са све четири стране висине око 1,70 метара. Обелиск се налази на самој ивици некадашњег рудника који је са десне стране дубоко у долини, а са леве су излазне станице жичара једноседежнице (бр.4 - Панчић) и двоседежнице (бр.5 - Центар).
Постављен је на врху ,,Суво рудиште“ чија је висина 1970 метара, и од Панчићевог врха је удаљен око 700 метара ваздушном линијом. Обелиск представља геометарску тригонометријску тачку.
Велико Метође је светилиште из III века и посвећено је Методију Олимпијском. На овом месту су још стари Римљани саградили цркву у камену. О њиховом присуству сведоче и оближњи рудници. Светилиште је смештено у стени, која личи на малу пећину и налази се на 1450 метара надморске висине. На зиду је фреска св. Методија, а на комаду камена слика Богородице са малим Христом. Аутор је Мирјана Јаблановић из Матаруга. У близини светилишта је и гејзир водоскок, чија се количина воде и висина мењају.
Панчићев маузолеј налази се на Панчићевом врху, највишем врху планине Копаоник, на 2017 метара надморске висине. Добио је име по познатом српском ботаничару Јосифу Панчићу. Панчићев маузолеј представља први културни споменик на планинама Србије. Грађен је по пројекту архитекте Владимира Владисављевића, у знак обележавања 50 година планинарства Србије 1951. године. Маузолеј је грађен од копаоничког гранита и камена, а на њему постоји и плоча са натписом планинара. Приступ маузолеју је под званичном забраном. У јесен, након окончања НАТО бомбардовања, ЈП Национални парк Копаоник је обновило и реконструисало Панчићев маузолеј који је у току бомбардовања оштећен. Комплетан маузолеј је поново президан, чак је и коришћен камен из истог каменолома.
ПРЕПОРУЧУЈЕМО: пробајте специјалитете нашег краја
Једну од занимљивости Копаоника представља Мијатовићев јаз, систем канала и справа за наводњавање на локацији Козје стене. Интересантна прича о човеку који је са врха Копаоника спровео воду кроз огромне стене, преко провалија и стрмих литица. Са радом је почео 1927. године, а правац и нагиб је трасирао помоћу импровизоване направе за нагиб терена. Најтеже је било преко Козјих стена, каменитог, веома неприступачног предела Копаоника. Упркос неверици већине мештана и тадашњих стручњака, 14. августа 1928. у Жутице, на његово имање, стигла је вода.
