Манастир Стара Павлица налази се на стеновитом брежуљку десне обале Ибра, у непосредној близини Нове Павлице. Прошлост овог споменика је мало позната. Није утврђено када је настао ни ко је био ктитор. Постоје претпоставке да је подигнута крајем IX или почетком X века на шта указује чињеница да је посвећена Светом апостолу Павлу. У историјским изворима први пут се помиње у XII веку у једној даровној повељи Стефана Првовенчаног као метох манастира Студеница. Павлица је била мушки манастир. По архитектонско-просторној и конструктивној концепцији Стара Павлица је јединствен храм у Србији. Не постоје сачувани објекти који би јој могли бити узор и на основу којих би се утврдило време настанка.

Данас је очуван само део првобитне, доста сложене грађевине. Централни простор са свих страна, осим источне која се завршава са три апсиде, био је обухваћен обимним бродом који је био засведен. Припрата је била прислоњена уз западни део брода.

Црква је некада у целини била украшена фрескама. Данас су очувани само фрагменти два слоја живописа. Видљиви су делови јеванђелиста, стојеће фигуре светитеља, остаци Распећа на северном зиду, затим делови нерукотвореног лика Христовог. Сликане на плавој позадини, са црвеним бордурама, млађе фреске потичу из средине XIII века.