На туристичкој мапи Србије Копаоник заузима посебно место. Копаоник је највећи планински масив у Србији дужине 75 км и ширине 40 км. Највиши део планине је површина звана Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим врхом (2017 м), Караман (1934 м), Гобеља (1834 м) и други.

Копаоник је добио име по копању руде. На овој планини копана је руда пре доласка Римљана на ове просторе. Нарочито су били познати рудници у којима је копана руда из које се добијало сребро. Као што је познато, у средњевековној Србији сребро је сматрано најдрагоценијим металом. У писаним документима Копаоник се помиње као: Цапони, Цопоницх, Цопареницх, Цопоно, итд.
Налази се 270 км јужно од Београда и 100 км од Краљева.

До Туристичког центра Копаоник може се доћи из више праваца:
• Ибарском магистралом од Краљева преко Биљановца и Јошаничке Бање и од Косовске Митровице и Рашке преко Руднице
• Аутопутем, од Појата преко Крушевца, Бруса и Брзећа.

Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж са густим четинарским шумама (смрча и јела) на вишим деловима и мешовитим буковим и храстовим шумама, у нижим деловима Копаоника, пашњаци, ливаде, као и истакнути планински врхови са којих се пружа поглед до Шар планине, Комова и Старе планине.

На планини не може да влада један климатски тип, као у некој мањој котлини или неком сличном земљишном облику, већ је она различита на планинским гребенима од оне у подгорини саме планине.

Познато је (углавном планинарима и смучарима) да је Копаоник планина са доста сунчаних дана у години. Обданица на Копаонику је најдужа око 22. Јуна и траје 15 часова и 13 минута, а најкраћа је око 22. Децембра и траје 8 часова и 47 минута. Годишња вредност осунчавања у области Копаоника расте од око 1.900 часова на северу и истоку, до око 2.150 часова на југу. Сунце сија у свим местима најдуже у Јулу, а осунчавање је најмање у Децембру.