Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков камен (1833 м). Налази се 40 км југозападно од Ивањице и 32 км северно од Новог Пазара.

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 км. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 м) и Црни врх (1795 м). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.

Голија представља највишу планину у југозападном делу Србије са површином од 75.138 ха, простире се на атару пет општина а од тога општини Рашка припада 12.937 ха или 17% од укупне њене територије.

До Голије се може врло лако стићи захваљујући магистралним путевима који пролазе поред саме планине:

• М 22 (Краљево - Рашка - Нови Пазар), "Ибарска магистрала", окосница саобраћајних веза Голије са осталим деловима Србије - тангира подручје са источне стране и својим квалитетом, углавном одговара потребама;
• М 8 (Пријепоље - Сјеница - Нови Пазар), непосредно тангира подручје са јужне стране и задовољавајућег је квалитета;
• М 21.1 (Пожега - Ивањица - Сјеница), пресеца западни део подручја и обезбедјује везу са путем М 8.

Голија је сунчана, богата разноврсном флором и фауном - са бујном вегетацијом, супер водом за пиће, задивљујућим пропланцима, чистим планинским ваздухом, богата шумом и без икакве је буке.
Велико богаство флоре и фауне и одлична надморска висина погодују производњи здраве хране (млечних производа, хељде, меса и месних производа).

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 м надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 м заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ха још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ха у близини Јанковог камена.

Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „Не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 м. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе повећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.

Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, а зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћки, а последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.


На Голији зима траје пуна 4 месеца па је погодна за зимски спорт. Права спортска места су: Одвраћеница, Честа врела, Шереметовица, Љуте ливаде, Бисер вода, Радочело, Брусник, Рудно и др.
На Голији има више изразитих стена којима је народ дао разна имена, као: Јанков камен (највиши врх Голије), у Бисер води - Врањи крш, у Ивању - Скамењено сено св. Саве итд., изнад којих се вију орлови подсећајуци на дивљину, на мир и висину.

Могућности за развој туризма

Подручје Честих врела у општини Рашка представља одличну локацију за изградњу смештајних капацитета, као и подручје Рудна и Одвраћенице. Локалитети који су делом на територији општине Рашка. У очекивању је изградња првих жичара на локалитету Честа врела.

Туристичке вредности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1200 мнв и врховима преко 1400 мнв. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила поједине уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија“, а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река“.

Влада Рапублике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро од изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница- укупне површине 75.183 ха, а унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите.
Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације.