Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ха са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка - Биљановац - Јошаничка Бања - Копаоник - Брус и на путу Јошаничка Бања - Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево - Косовска Митровица.

Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево.

Јошаничка Бања – историјски развој

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. 1978. године обновљена су истраживања, и на дубини од 230 м откривени су нови извори капацитета до 2 л у секунди температуре до 48 степени целзијусових, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доистзоријски становници овог подруцја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835 године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846 године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882 године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди температуре 78,5 степени и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 степени који је јачине око 0,08 л у секунди и има укус гвожда.

За коришцење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935 године сазидано је купатило које се и данас употребљава. Поред овог купатила је и старо турско купатило из XВИИ века.

После ИИ светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Природни лековити фактори

Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78Ц. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици.
С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације

Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:
• Дегенеративна реуматска обољења
• Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
• Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
• Хиперацидни гастритис
• Превенције каријеса
• Екцема и псоријазе и др.
Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.